Zašto su preventivni pregledi bitni za rano otkrivanje bolesti?

Prevencija je ključni aspekt očuvanja zdravlja i najbolji način da se bolest stavi pod kontrolu pre nego što se razvije u teško zdravstveno stanje. Iako je medicina postigla neverovatan napredak u dijagnostici i lečenju bolesti, prevencija ostaje najefikasniji način za očuvanje zdravlja. 

Pojam prevencija se ne odnosi isključivo na zdrave životne navike, već i na preglede kojima preventivno možemo uticati na sprečavanje razvoja oboljenja. Neretko se dešava da i pored zdravog životnog stila dođe do razvoja oboljenja, zbog toga zdrav životni stil ne isključuje potrebu za preventivnim pregledima. U ovom blogu ćemo istražiti:

• zašto je prevencija bitna
• koliko često treba ići na preventivne preglede
• koji je najbolji način da se prevencija sprovodi
• kako možete primeniti preventivne mere u svakodnevnom životu

Šta je preventiva?

Preventiva je pojam koji označava određene postupke koji se mogu preduzeti kako bi se sprečio nastanak bolesti pre nego što ona nastupi. Najefikasniji oblik preventive je prevencija, koja se fokusira na svesno izbegavanje ponašanja koje može dovesti do određenih bolesti ili problema. Recimo, prevencija raka pluća bi bilo izbegavanje pušenja. U prevenciji, ključnu ulogu igra sam pojedinac, koji treba da preduzme korake kako bi očuvao svoje zdravlje, što podrazumeva promenu svakodnevnih životnih navika, ali i preventivne preglede.

Zašto se teška oboljenja kasno otkriju?

U određenom broju slučajeva, teške bolesti se otkriju kasno zato što u početnim fazama mogu biti asimptomatske, što znači da ne daju nikakve vidljive znakove. Kada simptomi konačno postanu očigledni, bolest je često već napredovala. Preventivni pregledi su najbolji način da se bolesti otkriju na vreme, čak i ako nema prisustva simptoma, jer će se zahvaljujući dijagnostičkim procedurama na pregledima uočiti promene. Na primer, redovne mamografije mogu pomoći u ranom otkrivanju raka dojke, dok kolonoskopija može otkriti rane znakove kolorektalnog raka. Rano otkrivanje oboljenja je veoma bitno jer su tada opcije za lečenje mnogo efikasnije. 

Prevencija smanjuje rizik od razvoja hroničnih bolesti

Jedan od najvažnijih razloga zašto je prevencija bitna je njen uticaj na smanjenje rizika od razvoja hroničnih bolesti. Osim teških akutnih stanja, preventivni pregledi omogućavaju i delovanje na sprečavanje razvoja hraničnih oboljenja. 

Hronične bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti i respiratorni problemi često su povezane sa načinom života i faktorima rizika koji mogu da se kontrolišu. Na preventivnim pregledima će se utvrditi da li imate predispoziciju za nastanak određenog hroničnog stanja, pa ćete u skladu sa tim dobiti savete kako da sprečite razvoj bolesti.

Značaj preventivnih specijalističkih pregleda

Kroz redovno obavljanje specijalističkih pregleda, npr. ginekoloških, uroloških i dermatoloških pregleda, možemo značajno smanjiti rizik od razvoja ozbiljnih bolesti. Ovi pregledi pomažu u identifikaciji stanja u ranoj fazi, omogućavajući brzu reakciju i lečenje.

Značaj preventivnih pregleda se može dobro opisati kroz primer ginekoloških preventivnih pregleda. Papa Test je sastavni deo preventivnog ginekološkog pregleda i  procedura koja pomaže u otkrivanju abnormalnih ćelija na grliću materice koje mogu ukazivati na prekancerozne promene ili rak grlića materice. Preporučuje se da žene obavljaju papa test jednom godišnje.

Test se jednostavno izvodi i bezbolan je, traje svega nekoliko minuta, a pomaže u identifikaciji prekanceroznih promena u ranoj fazi kada je lečenje najefikasnije. Papa test se obavlja analizom ćelija uzetih sa grlića materice i može otkriti promene koje još nisu izazvale simptome. Redovnim papa testovima se značajno smanjuje rizik od razvoja raka grlića materice. U kombinaciji sa papa testom se savetuje i obavljanje kolposkopije koja omogućava detaljniji pregled grlića materice, ako se posumnja na prisustvo promena, obavlja se biopsija za dodatnu analizu.

Dobar primer su i dermatološki pregledi, koje takođe treba obavljati jednom godišnje. Redovni dermatološki pregledi su važni za rano otkrivanje promena na koži koje mogu ukazati na melanom. Pregledi uključuju vizuelni pregled kože, u nekim slučajevima i dermatoskopiju za detaljniji pregled. Ako dermatolog primeti sumnjive promene, može uzeti uzorak tkiva (biopsiju) koji će se dalje slati na laboratorijsku analizu kako bi se utvrdilo da li je promena maligna ili ne.

Iako se savetuje da obavljate preventivne preglede jednom godišnje, najbolje je da se konsultujete sa svojim lekarom koliko često bi trebalo da obavljate preglede, učestalost može da varira u zavisnosti od faktora rizika koje pacijent ima.

Rano otkrivanje bolesti i veća šansa za izlečenje

Rano otkrivanje teških bolesti značajno poboljšava izglede za dobar ishod lečenja, ali i  bolji kvalitet života pacijenata sa hrončnim oboljenjima. Kada se bolest dijagnostikuje u početnoj fazi, u određenim slučajevima je moguće primeniti manje invazivne metode i smanjiti rizik od komplikacija, što često vodi ka potpunom izlečenju. Mnoge teške bolesti, uključujući rak, imaju bolju prognozu kada se tretiraju ranije, pre nego što se prošire i postanu teže za kontrolu. 

Laboratorijske analize su bitan deo prevencije

Nekoliko laboratorijskih analiza se najčešće preporučuje kako bi se pratilo opšte zdravstveno stanje, a to su pre svega analize krvi i urina, odnosno:

• Kompletna krvna slika

• Biohemijski testovi
• Analiza urina

Kompletna krvna slika prikazuje broj crvenih i belih krvnih zrnaca, hemoglobin, hematokrit, broj trombocita. Stanja na koja parametri krvne slike mogu da ukažu su anemija, infekcije, poremećaji koagulacije, hemoragije i druga hronična i akutna stanja. Zatim biokemijski testovi, nivo glukoze, holesterola (ukupnog, LDL, HDL) i triglicerida, ovo su izuzetno bitne analize naročito za osobe starije životne dobi.

Na osnovu ovih analiza se može ustanoviti kakva je funkcija jetre i bubrega, nivo šećera u krvi, kao i lipidni profil. Može se zaključiti da li postoji rizik od srčanih bolesti, dijabetes, bolesti jetre ili bubrega, problemi sa štitnom žlezdom, odnosno poremećaj endokrinog sistema.

Na osnovu analize urina se procenjuju fizičke, hemijske i mikroskopske karakteristike urina. Mogu se ustanoviti infekcije mokraćnih puteva, bolesti bubrega, kao i bolesti nadbubrežnih žlezda.

Uloga sistematskog pregleda u prevenciji

Sistematski pregledi omogućavaju redovno praćenje zdravlja i otkrivanje potencijalnih problema u ranoj fazi, pre nego što se razviju u ozbiljnije bolesti. Pregledi obuhvataju različite specijalističke testove, laboratorijske analize i preglede lekara specijalista. Na taj način se pokriva širok spektar analiza koje pomažu u identifikaciji rizičnih faktora i ranih znakova bolesti.

Ove preventivne mere ne samo da pomažu u očuvanju zdravlja, već i značajno poboljšavaju kvalitet života tako što omogućavaju pravovremeno lečenje i smanjenje rizika od komplikacija. Usvajanje zdravih navika i redovno obavljanje sistematskih pregleda pomaže da očuvamo svoje zdravlje na duge staze i sprečimo ozbiljne bolesti.