Moždani udar simptomi, posledice i oporavak

Moždani udar je, posle kardiovaskularnih i malignih bolesti, najčešći uzrok smrtnosti u svetu i kod nas. Pored toga, moždani udar je neurološka bolest koja dovodi do  najvećeg stepena invaliditeta. Javlja se u svim starosnim grupama, ali je ipak najčešći u starijoj životnoj dobi. Posle 55. godine života, rizik od pojave moždanog udara se udvostručuje za svaku narednu deceniju života.

Moždani udar je nagli prestanak funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija, odnosno određenog dela mozga koji nastaje usled nedostatka hranljivih materija, glukoze i kiseonika. Predstavlja hitno medicinsko stanje, a brza medicinska intervencija je ključna za smanjenje oštećenja mozga i posledica moždanog udara.

Vrste moždanog udara

Postoje akutni ishemijski moždani, kao i akutni hemoragijski moždani udar, koji se razlikuju po uzroku nastanka stanja.

Akutni ishemijski moždani udar nastaje u slučaju zapušenja krvnog suda trombom i javlja se u 75-80% slučajeva. Ishemijski moždani udar nastaje kada se dotok krvi u deo mozga prekine zbog blokade krvnog suda. Najčešći uzrok ovog tipa moždanog udara je stvaranje krvnog ugruška (tromba) u arterijama koje snabdevaju mozak, što se zove tromboza. U nekim slučajevima, ugrušak može nastati negde drugde u telu (npr. u srcu) i putovati kroz krvotok do mozga, gde izaziva blokadu. 

Akutni hemoragijski moždani udar nastaje usled prskanja krvnog suda i izlivanja krvi u moždano tkivo ili subarahnoidni prostor i javlja se u 20-25% slučajeva. Krvarenje unutar moždanog tkiva usled pucanja krvnog suda najčešće nastaje zbog visokog krvnog pritiska ili degeneracije krvnih sudova. U određenom broju slučajeva se javlja i subarahnoidna hemoragija – krvarenje u prostoru između mozga i tankih membrana koje ga okružuju, najčešće izazvano pucanjem aneurizme (oslabljena tačka na krvnom sudu).

Faktori rizika za pojavu moždanog udara

Faktori rizika za pojavu mozdanog udara su pre svega sledeći:

• Visok krvni pritisak (hipertenzija)
• Srčane bolesti i dijabetes
• Visok nivo holesterola
• Gojaznost i nezdrava ishrana
• Nedostatak fizičke aktivnosti
• Pušenje i prekomerna upotreba alkohola

Visok krvni pritisak je jedan od glavnih faktora rizika za moždani udar. Ako se visok pritisak ne kontroliše može dovesti do oštećenja krvnih sudova u mozgu. Pored visokog krvnog pritiska, poremećaji poput atrijalne fibrilacije (nepravilan srčani ritam) i koronarne bolesti srca takođe predstavljaju faktor rizika, kao i dijabetes. Osobe sa dijabetesom imaju povećan rizik za moždani udar jer šećerna bolest oštećuje krvne sudove i povećava rizik za stvaranje ugruška. Pored dijabetesa, visok nivo LDL “lošeg” holesterola takođe izaziva nakupljanje masnih naslaga u arterijama (ateroskleroza), što povećava rizik od začepljenja krvnih sudova.

Pored oboljenja, životni stil osobe znatno utiče na rizik od moždanog udara, pre svega gojaznost, fizička neaktivnost, nezdrava ishrana i upotreba alkohola. Pušenje oštećuje krvne sudove, povećava rizik od stvaranja ugrušaka i podiže krvni pritisak, odnosno utiče na sve faktore koji doprinose moždanom udaru. 

Treba obratiti pažnju i na fizičku aktivnost, jer pasivan način života povećava rizik od hipertenzije, dijabetesa i gojaznosti, što sve skupa doprinosi pojavi moždanog udara. Treba izbegavati ishranu bogatu zasićenim mastima, šećerima i solju jer doprinosi povećanju krvnog pritiska i holesterola. Adekvatna prevencija i lečenje značajno smanjuju rizik od nastanka moždanog udara. 

Najčešći simptomi moždanog udara

Simptomi moždanog udara se ispoljavaju u vidu sledećih tegoba:

• Trnjenje usana, jezika ili jedne polovine lica ili tela
• Smetnje sa vidom, nejasan vid, ispad u vidnom polju, pojava duplih slika
• Smetnje sa govorom, teškoće pri izgovoru ili razumevanju govora
• Motorni deficit, gubitak snage u ruci ili jednoj polovini tela
• Iznenadna i jaka glavobolja
• Pojava vrtoglavice
• Nesiguran hod, zanošenje pri hodu
• Poremećaj svesti osobe

Ukoliko se pojave neki od ovih simptoma treba se odmah javiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi ili hitnoj pomoći. Osobe koje su ranije imale moždani udar ili TIA (poznato i kao “mini udar”) imaju povećan rizik da ponovo dožive moždani udar.

Kako izgleda dijagnostički postupak?

Dijagnostički postupak koji se primenjuje kod pacijenata za koje se sumnja da su doživeli moždani udar podrazumeva najpre dobro uzetu anamnezu, odnosno podatke o tegobama koje su se javile, detaljan neurološki pregled, hitan CT (skener) glave, kao i određene laboratorijske analize. Potreban je i internistički pregled radi utvrdjivanja pratećih bolesti i stanja koja su imala uticaja na nastanak moždanog udara. U daljem postupku u zavisnosti od kliničkog nalaza, rezultata urađenih dijagnostičkih postupaka, primenjuju se i druge dijagnostičke metode kao što su UZ krvnih sudova vrata, NMR glave, angiografske metode i drugo. 

Odluka o primeni odgovarajuće terapije

Nakon dijagnostičkih postupaka kojima se utvrđuje tipu moždanog udara, kao i prisustvo pratećih bolesti, primenjuje se odgovarajuća terapija. U lečenju moždanog udara primenjuju se opšte terapijske mere koje podrazumevaju praćenje i korigovanje vitalnih parametara (kontrolu i korekciju-disanja, telesne temperature, hipertenzije i hipotenzije, srčane radnje, hiperglikemije i hipoglikemije, elektrolita i nadoknada tečnosti).

U terapiji ishemijskog moždanog udara primenjuje se trombolitička terapija kojom se razbija krvni ugrušak ili se primenjuje mehanička  trombektomija kojom se ulaskom u krvni sud posebnim kateterom uklanja ugrušak. Oba terapijska protokola imaju jasne kriterijume primene i praćenja tokom lečenja.

U terapiji hemoragijskog moždanog udara pored opštih terapijskih mera primenjuje se i terapija koja ima za cilj zaustavljanje  krvarenja u mozgu, smanjenje otoka mozga, sprečavanje spazma krvnih sudova mozga i epileptičnih napada. Zavisno od mesta, veličine i uzroka krvarenja u mozgu po konsultaciji neurohirurga može se pristupiti i hirurškom lečenju.   

Koliko se ostaje u bolnici nakon moždanog udara?

Dužina boravka u bolnici nakon moždanog udara varira u zavisnosti od težine udara i individualnog oporavka. U proseku, pacijenti ostaju u bolnici od 5 do 10 dana, ali u težim slučajevima oporavak može zahtevati duži boravak, posebno ako su potrebne rehabilitacione terapije. Nakon otpusta, mnogi pacijenti nastavljaju sa rehabilitacijom kod kuće ili u specijalizovanim centrima.

Rehabilitacija posle moždanog udara

Rehabilitaciju bolesnika koji je doživeo moždani udar treba započne što pre, odnosno čim zdravstveno stanje pacijenta to dozvoli.

Najpre su to pasivne vežbe u postelji, a kasnije i aktivne vežbe na odeljenju u prisustvu fizioterapeuta i po potrebi nastavak rehabilitacije u nekom od rehabilitacionih centara specijalizovanih za rehabilitaciju bolesnika sa moždanim udarom. 

Vreme potrebno za rehabilitaciju posle moždanog udara je individualno i zavisi kako od težine moždanog udara, stepena neurološkog deficita, tako i od fizičkih i psihičkih premorbidnih karakteristika pacijenta. 

Moždani udar posledice

Posledice moždanog udara se razlikuju u zavisnosti od toga koliko je mozak oštećen, koja je oblast mozga pogođena i koliko je brzo započeto lečenje. Posledice mogu biti privremene ili trajne, a težina se kreće od blagih do ozbiljnih, što znači da stepen oporavka može biti potpun, delimičan – kada pacijent može ostati sa većim ili manjim motornim deficitom ili do neurološkog oporavka ne dolazi, odnosno pacijent postaje trajno onesposobljen.

Uobičajena posledica moždanog udara je slabost ili paraliza jedne strane tela (hemiplegija ili hemipareza). Pacijenti često imaju teškoće s pokretanjem ruke, noge ili lica na zahvaćenoj strani tela. Koordinacija i ravnoteža takođe mogu biti narušene, što otežava hodanje i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Ako je pogođena regija mozga zadužena za govor i jezik, dolazi do poteškoća s govorom, razumevanjem govora, čitanjem ili pisanjem. Neki pacijenti gube sposobnost govora, dok drugi mogu govoriti, ali imaju poteškoće s izgovaranjem reči ili formiranjem rečenica.

Pored problema sa govorom, moždani udar može izazvati i probleme sa pamćenjem, koncentracijom i donošenjem odluka, kao i poteškoće pri rasuđivanju i razmišljanju. Oštećenja u prostornom opažanju mogu dovesti do toga da pacijenti nisu svesni jedne strane svog tela ili prostora tzv. neglect sindrom.

Javljaju se i problemi sa vidom, u nekim slučajevima i gubitak vida u jednom ili oba oka. Pacijenti mogu imati problema sa perifernim vidom, duplim slikama ili potpunim gubitkom vida na jednoj strani.

Kod određenog broja pacijenata mozak nakon moždanog udara počinje da pogrešno interpretira signale iz tela, što uzrokuje osećaj bola bez očiglednog uzroka, pogrešno se interpretira dodir, temperatura i pritisak.

Zbog kombinacije motoričkih i kognitivnih posledica, mnogi pacijenti gube sposobnost da obavljaju svakodnevne aktivnosti kao što su hranjenje, oblačenje ili higijena, pa im je često potrebna pomoć ili stalna nega.

Hitna medicinska reakcija je ključna

Brz transport pacijenata sa moždanim udarom do zdravstvene ustanove je od ključnog značaja za povećanje šansi za preživljavanje i oporavak. U takvim situacijama, svaki minut je dragocen. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i hitno reagovanje mogu značajno smanjiti oštećenje moždanog tkiva. 

Detaljno uzeta anamneza i precizan neurološki pregled omogućavaju lekarima da brzo procene stepen moždanog udara i započnu hitnu dijagnostiku, što je osnova za donošenje ispravnih odluka o terapiji. U savremenom pristupu lečenju moždanog udara, brza primena dijagnostičkih i terapijskih procedura prema najnovijim medicinskim smernicama pruža pacijentima najbolju šansu ne samo za preživljavanje, već i za brži oporavak.