Neurologija

NEUROLOGIJA je grana medicine koja se bavi ispitivanjem i lečenjem poremećaja i bolesti centralnog nervnog sistema, perifernog nervnog sistema, neuromišićne sinapse i mišića.

Nervni sistem učestvuje u inervaciji svih struktura u telu i  utiče na funkcionisanje organa, sistema i organizma kao celine. S druge strane mnogi poremećaji i bolesti drugih organa i sistema imaju veliki uticaj na funkcionisanje nervnog sistema kao na pr.  kardiovaskularne bolesti, endokrine bolesti, imunološki poremećaji i dr.  

Neke od najčešćih neuroloških bolesti i stanja sa kojima se neurolozi sreću u kliničkoj praksi

• Cerebrovaskularne bolesti – tranzitorni ishemijski atak, moždani udar (ishemijski i hemoragijski)
• Glavobolje
• Oboljenja kičmenih korenova, nervnih spletova i stabala ( diskus hernije, cervikobrahialgije, lumboišialgije…)
• Vrtoglavice
• Krize svesti
• Multipla skleroza
• Epilepsije
• Parkinsonova bolest i drugi poremećaji ekstrapiramidnog sistema
• Demencije
• Polineuropatije
• Mijastenija gravis
• Bolesti motornog neurona
• Miopatije
• Guillain-Baree sindrom

Pojava simptoma i tegoba koje vas upozoravaju na potrebu neurološkog pregleda

• Iznenadna pojava trnjenja ili smanjenog osećaja u polovini tela,
• Naglo nastala slabost polovine tela
• Otežan govor, nerazumevanje govora
• Naglo nastala asimetrija lica
• Vrtoglavice sa ili bez muke i povraćanja
• Pojava duplih slika
• Glavobolja
• Pad jednog ili oba očna kapka,
• Nesiguran hod
• Padovi sa ili bez gubitka svesti
• Gubici svesti sa ili bez grčenja ekstremiteta
• Iznenadni gubitak vida na jednom ili oba oka
• Iznenadni gubitak sluha
• Zujanje u ušima sa ili bez pada sluha
• Pojava podrhtavanja ili nevoljnih pokreta dela tela
• Bolovi u vratnom ili lumbalnom delu kičme
• Trnjenje i pečenje ili bol duž jednog ili više ekstremiteta
• Trnjenje u distalnim delovima nogu i ruku
• Bolovi u mišićima, poigravanje mišića, smanjenje mišićne mase
•  Zamaranje, bez drugog poznatog uzroka
• Naglo nastao poremećaj ponašanja, uznemirenost, dezorijentacija
• Zaboravljanje, naglo nastalo, kratkotrajno ili stalno
• Stanja posle povreda glave i kičmene moždine
• Poremećaj mokrenja, ako se isključe drugi uzroci

Neurološki pregled

Neurološki pregled izvodi lekar specijalista neurolog. Pregled je bezbolan i traje oko tridesetak minuta. Neurološki pregled podrazumeva:

Anamnezu-razgovor sa pacijentom o tegobama zbog kojih se javlja na pregled , kao i o tome kada su se pojedinačne tegobe javile i  kako su se menjale tokom vremena. Neophodn je uvid u prethodnu medicinsku-neurološku i dokumentaciju vezanu za ispitivanje i lečenje drugih  bolesti, kao i podaci o bolestima u porodici.

Fizikalni pregled-podrazumeva pregled glave i vrata, funkcije kranijalnih nerva, snage, napetosti i refleksa mišića gornjih i donjih ekstremiteta, koordinaciju pokreta, senzibilitet, stabilnost pri stajanju i hodu kao i psihičko stanja pacijenta, rasuđivanje i orjentaciju u vremenu, prostoru i prema ličnostima.

Ukoliko fizikalni pregled nije dovoljan za postavljanje dijagnoze preporučuju se određene neurološke dijagnostičke metode radi daljeg ispitivanja.

Dijagnostičke metode koje se najčešće koriste u neurologiji

Laboratorija

Nekada  su potrebna dodatna laboratorijska ispitivanja radi  procene povezanosti tegoba pacijenta sa biohemijskim, imunološkim abnormalnostima u krvi, urinu i likvoru pacijenta.

Kolor dopler krvnih sudova vrata

Bezbolna ultrazvučna metoda  koja prikazuje velike arterije i vene vrata . Neophodna je radi procene arterijske cirkulacije prema mozgu,  prisustva ateroskleroznih i strukturnih promena na velikim krvnim sudovima vrata.  

Elektroencefalografija (EEG)

Dijagnostička metoda kojom se uz pomoć elektroda postavljenih na površinu glave ,  prikazuje električna aktivnost mozga.Metoda je bezbolna . Prosečno traje oko dvadesetak minuta.

Elektromioneurografija (EMNG)

Dijagnostička metoda kojom se ispituje funkcija nerava, neuromišićnih sinapsi i mišića. Traje izmedju trideset i devedeset minuta.

Lumbalna punkcija

Metoda kojom se dobija  uzorak likvora iz kičmenog kanala  koji se dalje citibiohemijski i imunološki ispituje radi procene postojanja imunoloških i zapaljenskih procesa u centralnom nervnom sistemu.

CT/NMR glave -neuroimidžing metode su danas neophodne radi vizuelizacije promena u mozgu i kičmenoj moždini.

Na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, dodatnih dijagnostičkih procedura postavlja se dijagnoza i pacijentu se preporučuje dalje medikamentozno lečenje, fizikalna terapija, neurohirurško ili ortopedsko lečenje zavisno od nalaza. Daju se i jasne preporuke za očuvanje i unapređenje zdravlja.

Neurološki pregledi su neophodni kako u svrhu primarne prevencije – sprečavanje nastanka neuroloških bolesti, tako i sekundarne prevencije – primena adekvartne terapije i pridržavanje lekarskih saveta da bi se predupredilo pogoršanje ili ponavljanje neurološke bolesti a sve u svrhu stvaranja što optimalnijih uslova  kvalitetniji  život pacijenta.

Neurološki pregledi se posebno savetuju pacijentima koji boluju od internističkih bolesti  koje mogu dati komplikacije od strane nervnog sistema kao što su kardiološke bolesti – hipertenzija, nepravilan rad srca, srčano popuštanje: endokrine bolesti – dijabet, hipotireoza; hronične bolesti jetre i bubrega; imunološke, autoimune bolesti i dr. Pravovremeni pregledi mogu sprečiti neurološke komplikacije ili ih držati pod kontrolom.

Naš neurolog,

Prim dr sc. med. Vera Cvijanović

Obrazovanje

1999. specijalizacija iz neurologije, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
2000. doktorska disertacija, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
2001. magistarski rad , Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
2002. doktor medicine, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Radno iskustvo

2024. Opšta bolnica ‚‚Impuls”,Beograd

2001-2023. Kliničko odeljenje za neurologiju KBC Zvezdara, Beograd

2011 – i dalje – profesor strukovnih studija- predaje Neurologiju i Zdravstvenu negu u neurologiji, Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković“, Beograd

1997.- 2001. Centar za gerontopsihijatriju, Institut za neuropsihijatrijskre bolesti “Dr Laza Lazarevic”, Beograd

1985.- 1996. – Centar za neuroimunologiju , Institut za imunobiologiju i virusologiju Torlak, Beograd

Stručne aktivnosti

Prisustvovala većem broju međunarodnih i domaćih kongresa iz oblasti neurologije. Ima objavljen veći broj radova u međunaridnim i domaćim časopisima iz oblasti neurologije i neuroimunologije.

Organizator i predavač na kursevima  i stručnim sastancima iz oblasti neurologije.

Glavni istraživač u većem broju međunarodnih kliničkih studija iz oblasti multiple skleroze i polineuropatije.

Profesionalna udruženja

Društvo neurologa Srbije, EAN, ISTAART

Strani jezici

Engleski jezik